Ako te prepoznam po zvuku znat' ću da sam slijepac u savršenoj tami, ako te prepoznam po mirisu znat' ću da bio sam tamo gdje ljiljani sniju svoj san. Ako te izgubim u vremenu i prostoru znat' ću kojoj stazom da krenem i sretnem te opet. (Dostojevski)



Voleo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove na horizontalama tvoga dna i poneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju i stanova i moj oktobar kroz sve tuđe aprile..


Ti, koja nikad nisi stigla u moje naručje. Voljena, koja si od početka izgubljena.

Template by Adem @ designs4u.blogger.ba



ein jeder engel ist schrecklich

18.02.2017.

daaaaaamn

Ono kad se ujutro probudiš sa glavoboljom i dan je već unaprijed uništen.
Raditi ništa.

17.02.2017.

friday night

Balašević.
Čaj.
Dekica.
Knjige.

15.02.2017.

About yesterday

Jučer je bio divan dan, poprilično sam uživala i zadovoljna sam.
I on se sjetio čestitati mi rođendan, iako ne pričamo već koliko dana? ne znam, nebitno, poslao je poruku, iskreno je nisam očekivala.
Do sitnih sati ostala vani, sa društvom, bez obzira što je hladno, volim noć i noćne šetnje, kafe i smijeh. Eh, baš je bilo veselo ustati jutros u 6 i otići na nastavu.
Sumnjam da je moglo bolje. I da jeste, ne želim razmišljati o tome. Niti želim praviti neki kilometarski post, i pričati sve u detalje.
Zahvalna sam za sve što se desilo do sada, kako dobro, tako i loše, zahvalna sam jer sam postala ono što sam postala, i mislim da sam po prvi put zadovoljna sa sobom. Zahvalna sam i zbog prijatelja koji su tu, porodice, i Džejn Ejr koju sam konačno kupila.
Sad se moram vratiti knjigama i učenju, mislim da sam dovoljno razmišljala i sagledala stvari, i da mi daljnje mozganje o tome ne može donijeti ništa dobro. Trudim se biti sretna, trudim se i truditi ću se, koliko god okolina pokušavala narušiti te pokušaje.
Za sad, dovoljno. Cheers.

14.02.2017.

Sretan mi rođendan.

12.02.2017.

Nedjelja.

Cijeli dan sam mnogo više smotana nego inače, sve što uzmem u ruke mi ispadne, pa tako imam mnoštvo malih rana po nogama od brijača, i posjekotinu na stražnjici jer sam pala u kupatilu. Prosula pola šolje prve jutarnje kafe (i dalje žalim), bijelu potkošulju slučajno oprala sa šarenim rubljem, i tako.. da ne nabrajam dalje.
Cijeli dan ne ulazim ni na jednu društvenu mrežu. Ne da mi se.
Mislim da ću uskoro na spavanje, dok nisam napravila još koji problem.
Sutra bih trebala svratiti do biblioteke. Preporuke, šta da čitam?

11.02.2017.

Be careful who you make memories with. Those things can last a lifetime.

09.02.2017.

Noćas Ona nije Ona.

Među stvarima, ili bolje rečeno osjećajima, koje ja najviše mrzim je kajanje. Iako je taj osjećaj vrlo često naša svakodnevnica, sigurna sam da ga niko ne voli.
Istina, često djeluje konstruktivno na našu psihu, ali, šta kada promijeni smjer, i počne destruktivno raditi?
Večeras me baš dotiče to neko kajanje, kajanje zbog uzalud potrošenih godina, boreći bitku koja je bila izgubljena i prije samog početka, ali eto, postojala je iluzija da se zapravo dešava borba.
Za sebe kažem da sam ambiciozna osoba, da imam postavljene visoke ciljeve i težim ka njima, neprestano, ne odustajem ni onda kada bi mnogi odustali, jer eto, ja to želim i to tako mora da bude.
Elem, kad si tako ambiciozan, i sruši ti se jedan cilj, više ne postoji put do njega, i ništa se ne može uraditi po tom pitanju, odustajanje postaje jedina opcija, opcija koju ja nikada nisam prihvatala, osvrneš se i budeš svjestan vremena uzalud utrošenog, pa ti i žao i krivo, i kaješ se, i svašta nešto.
I večeras je kajanje destruktivno, sutra će biti konstruktivno, jer tako mora. Jedna izgubljena bitka nije izgubljen rat.
O čemu sada pišem, ne znam ni sama, ne pronalazim smisao, ali osjećam potrebu za time pa to i radim, because why not.
Nisi ti meni bio jedini cilj. I samo zato što si ti odustao od mene, ne znači da će svi ostali gledati na mene tvojim očima. Ne.
Imam puno bitnijih stvari za raditi, ali ja razmišljam o tebi i kajem se. Onako duboko i teško se kajem što sam izgubila dio sebe sa tvojim odlaskom.
Ali se ostale stvari neće izgraditi same od sebe. Zato, potisnuti sve ovo, i ići dalje sa još više volje i želje i čega sve ne. Cheers.

07.02.2017.

mood

02.02.2017.

when you lose small mind you free your life

Lutam po internetu, i shvatim da ovdje nisam ništa objavila par dana. A istini za volju, ne bih imala ništa posebno ni pisati, ali eto. Neka postova. x)
Gledam ovaj naziv bloga i razmišljam otkud mi baš on, nekako je previše uobičajeno, vjerovatno je bila prva stvar koja mi je pala na pamet kada sam otvarala blog, i eto, zadržala se do sada. Dat ću sebi vremena da smislim šta bolje. Biće. Nekad. Valjda. Hihi.
Uglavnom, vratili se nazad u školu, i nakon 4 dana već mi je preko glave. Ne mogu, ne uklapam se, mrzim dosadne priče, mrzim dosadne ljude, mrzim kada me neko ko je četvrti razred gimnazije pita šta znači konzistencija, još ti uz to nabode i da trebaš pričati bosanski. Jok eto ja kineski pričam.
Nadalje, moja najbolja drugarica se udaje ove godine, ja sam kuma, i već se planira svadba i sve to, ja nemam pojma šta da radim i koja je moja uloga u svemu tome, uskoro obje punimo 18 godina, rano joj je za udaju, rano mi je da budem kuma, a nit mogu odbit nit njoj to reći, sretna je i drago mi je zbog toga, ne možemo svi imati iste živote. Svima želim sreću, u čemu god je oni pronalazili.
Sad gledam izašli obrasci za prijavu za stipendije na Burchu, kontam, možda to i nije loše, al' treba se prvo raspitat. Možda. Možda.
Prođe i januar. Svi se žale da im je bio težak i spor, meni je prošao kao sedam dana, eto, moram biti izrod i izuzetak u svemu.
Šta je pozitivno? Pozitivno je da učim, i da znam šta ne znam te uz to znam šta moram učiti. Ma milina. Sve ono što me tišti i muči ovih dana budi produktivnost u meni, pa iskreno nije ni to loše. Pozitivno je to da sam se aktivirala. Ako ostanem do kraja februara u ovom raspoloženju, odlično će biti. Odlično.
Samo hrabro, samo hrabro, to mora biti rješivo, ali čime da se tješi što je neutješivo?

30.01.2017.

ponedjeljak

Image and video hosting by TinyPic


Stariji postovi